Скочи на садржај

Федора – минимална инсталација КДЕ Плазма окружења

Fedora Linux Distribution

Након извесног времена поново ћу причати о Федори, јер је током претходног дистро-скакања (или мењања) Федора генерално оставила позитиван утисак на мене. Можда сам био мало груб према Гном окружењу, али у сваком случају овај дистро је добио прелазну оцену. Можда чак и јаку тројку! Између верзија 34 и 35 сам уочио значајна побољшања код пакет менаџера, односно његову брзину. Овај текст доноси још једну ствар, а то је баш-скрипта за инсталацију Федоре са КДЕ Плазма окружењем и свим основним програмима за коришћење.

Прочитај више »Федора – минимална инсталација КДЕ Плазма окружења

Бинарни бројач и померачки регистар 74HC595

Arduino microcontroller

На први поглед код Ардуино УНО микроконтролера (μконтролера) може да се закључи да је број дигиталних пинова недовољан за неки озбиљнији пројекат. Ардуино Мега нуди 54 дигиталних пинова, па можете размотрити набавку таквог микроконтролера. Друго решење које омогућава повећање броја пинова је коришћење померачких регистара. У овом случају биће речи о померачком регистру 74HC595. Како се ово постиже, како ради један померачки регистар и како га користити са Ардуино УНО μконтролером је тема овог видео туторијала и текста.

Прочитај више »Бинарни бројач и померачки регистар 74HC595

Седмо-сегментни ЛЕД дисплеј 5161AS

Arduino microcontroller

Седмосегментни дисплеј (једноцифрени) спада у електронске компоненте намењене приказивању нумеричких вредности (целих бројева од 0 до 9). Ознака компоненте која ће бити коришћена у вежби је 5161AS.

Шта су сегменти? Седмосегментни дисплеј се састоји од 8 ЛЕД елемената, 7 служе за представљање нумеричких вредности и 1 ЛЕД елемент се користи за представљање децималне тачке. Сегменти су распоређени у облику броја „8“. Укључивањем тачно одређених сегмената могуће је приказати било који број од 0 до 9.

Прочитај више »Седмо-сегментни ЛЕД дисплеј 5161AS

Принцип рада аналогних улаза Арудинa

Arduino microcontroller

Циљ овог пројекта је упознавање са начином коришћења потенциометра, радом аналогних улаза и читање вредности са сензора (у овом случају улогу сензора има потенциометар). Теоријско објашњење дато је на почетку видеo туторијала, док у наставку се може видети како практично изгледа када напон који контролишемо потенциометром читамо са аналогног улаза Ардуина, и како ту вредност напона користимо за контролу јачине светлости диоде.

Прочитај више »Принцип рада аналогних улаза Арудинa

Појам „pull-up“ и „pull-down“ отпорника

Arduino microcontroller

Приликом коришћења микроконтролера, када пин који користимо као улаз није подешен на „HIGH“ или „LOW“ стање, већ његово стање „плута“ између ове две вредности кажемо да се налази у стању високе импедансе. Ово је стање које свакако желимо да избегнемо јер доводи до неправилности (непредвидивости) у раду и зато уводимо појам попут „pull-up“ и „pull-down“ отпорника. Ово нису посебне врсте отпорника, већ отпорници који нам омогућавају да задржимо жељено стање логичког кола без обзира на услове. Ардуино пин је везан преко овог отпорника на константну вредност и то на +5V напајања или на GND (масу). У првом случају ради се о „pull-up“, док у другом говоримо о „pull-down“ отпорнику.

Прочитај више »Појам „pull-up“ и „pull-down“ отпорника

Федора 34 + Гном 40 и зашто је не користити

GNU Linux logo

Током свог повременог дистро-скакања имао сам прилику да после дуго времена користим Федору са новим Гномом верзије 40. Фино скоцкан оперативни систем, са одличном подршком. Често га називају тест полигоном за Ред Хет, што је и тачно. Представљали су га у заједници са великим одушевљењем, па рекох себи нек иде живот и тако се нашла Федора на мојој машини.

Прочитај више »Федора 34 + Гном 40 и зашто је не користити

30-а годишњица Линукс кернела

GNU Linux logo

Дође и прође јубуларни рођендан Линукс кернела (25. август), чуда које је променило ток развоја савремених ОС-а. Користим реч „чудо“ јер је на крају тако и испало. Пројекат за који сам творац Линус Торвалдс није веровао да ће заживети, данас жари и пали глобално. Налази се свуда око нас, најпростији пример је наравно паметни телефон са Андроидом. Говоримо о 1.6 милијарди уређаја у чијем се срцу налази Линукс кернел. Кернел је део оперативних система који покреће наше декстоп рачунаре, мејнфрејмове, суперкомпјутере…

Прочитај више »30-а годишњица Линукс кернела

Умрежавање два рачунара под Линуксом

Computer network

Мало сам се бавио и овом тематиком, зашао сам у администраторске воде и тражио начин да на најједноставнији начин умрежим две машине под (Арч) Линуксом, како бих лагано пребацивао гомилу података који ми са времена на време затребају, а оно што сам себи омогућио је и брзо прављење резервних копија података. Ово је битно јер ме често хватају бубице па мењам дистрое. Једно је сигурно, увек се вратим Арчу!

Прочитај више »Умрежавање два рачунара под Линуксом

Ноћно светло – Ардуино пројекат

Arduino microcontroller

Време тече, а како тече успео сам да себе натерам да направим овај видео туторијал за Ардуино. Овог пута тема је коло које на основу осветљености собе укључује или искључује ноћно светло. Згодна је ово ствар, поготово када су у кући мала деца, па је неопходно да светло буде упаљено у сваком тренутку. Наравно, постоји и модификација овог кола, како би оно могло да се користи за рецимо уличну расвету. Позитивне стране оваквог пројекта можемо лако сагледати и набројати.

Прочитај више »Ноћно светло – Ардуино пројекат