документација

АрчЛинукс као дистро даје поприлично велику слободу крајњем кориснику да конфигурише целокупан систем. Почев од инсталације која се ради из конзоле (добро постоје ТУИ и ГУИ варијанте, али говорим о оној основној), преко постинсталационог поступка корисник мора све сам да подешава како би имао функционални систем, радно окружење итд. У овом тексту навешћу једну ставку, а то је побољшавање перформанси рада класичних чврстих дискова. Мораћу једно по једно да наводим и објављујем, јер један текст не може да обухвати све.