За потребе израде једноставне рекламе, односно за пројекат у коме ће се користити ЛЕД матрица за приказ анимираног текста користио сам две додатне библиотеке. Одабрао сам их јер сматрам да је то било најједноставније решење за рад са интегрисаним колом MAX7219 и анимирање текста. За почетак мало о самим библиотекама а у наредном тексту ће бити описан пројекат. Библиотеке о којима је реч су MAX72XX и Парола.
Прочитај више »Екстерне библиотеке Парола и MAX72xx 
Тема задатка је реализација новогодишње ЛЕД расвете која ће имати одређене светлосне ефекте (у овом случају треперење ЛЕД диода) док је кориснику омогућено да помоћу два тастера управља интензитетом осветљености у распону од 0 до 100%. Овде ћете пронаћи детаљно упутство и објашњење рада програма. Почео сам са 6. задатком из збирке, а ускоро ће бити још сличних текстова. Досадашња пракса је била да направим видео клип и објасним задатак кроз текст на блогу, а сада ће бити доступан документ за преузимање.
Прочитај више »Матурски задатак 4ЕТР-Б6 – Лед расвета 
Навршила се година од кад сам се упустио у потпуно нове воде у својој каријери. Нисам ни сањао да ћу радити у образовању, али мој пут ме је нанео управо ту. Истичем на почетку, нећу писати како је радити у просвети. Фокус приче биће како је то утицало на мене, моје планове о будућности и личном развоју.
Прочитај више »3 у 1 – Јујтјуб, ГитХаб и блог Како време одмиче, тако број компоненти, модула и идеја за пројекте базиране на Ардуину расте! Овај пут биће обрађена широко распрострањена компонента која представља незаобилазни део било ког уграђеног система. Ради се о компоненти чија је намена приказ података – текстуалних или бројевних, а у питању је ЛЦД модулу 1602а. Упознавање са карактеристикама компоненте, начином рада и њено програмирање биће илустровано помоћу два једноставна програма (скица). Први је „Здраво, свете!“, који врши једноставан приказ текстуалних података на дисплеј, док други укључује приказ података добијених са тастатуре.
Прочитај више »„Здраво, свете!“ пројекат са ЛЦД 1602 модулом 
Након извесног времена поново ћу причати о Федори, јер је током претходног дистро-скакања (или мењања) Федора генерално оставила позитиван утисак на мене. Можда сам био мало груб према Гном окружењу, али у сваком случају овај дистро је добио прелазну оцену. Можда чак и јаку тројку! Између верзија 34 и 35 сам уочио значајна побољшања код пакет менаџера, односно његову брзину. Овај текст доноси још једну ствар, а то је баш-скрипта за инсталацију Федоре са КДЕ Плазма окружењем и свим основним програмима за коришћење.
Прочитај више »Федора – минимална инсталација КДЕ Плазма окружења 
На први поглед код Ардуино УНО микроконтролера (μконтролера) може да се закључи да је број дигиталних пинова недовољан за неки озбиљнији пројекат. Ардуино Мега нуди 54 дигиталних пинова, па можете размотрити набавку таквог микроконтролера. Друго решење које омогућава повећање броја пинова је коришћење померачких регистара. У овом случају биће речи о померачком регистру 74HC595. Како се ово постиже, како ради један померачки регистар и како га користити са Ардуино УНО μконтролером је тема овог видео туторијала и текста.
Прочитај више »Бинарни бројач и померачки регистар 74HC595 Седмосегментни дисплеј (једноцифрени) спада у електронске компоненте намењене приказивању нумеричких вредности (целих бројева од 0 до 9). Ознака компоненте која ће бити коришћена у вежби је 5161AS.
Шта су сегменти? Седмосегментни дисплеј се састоји од 8 ЛЕД елемената, 7 служе за представљање нумеричких вредности и 1 ЛЕД елемент се користи за представљање децималне тачке. Сегменти су распоређени у облику броја „8“. Укључивањем тачно одређених сегмената могуће је приказати било који број од 0 до 9.
Прочитај више »Седмо-сегментни ЛЕД дисплеј 5161AS Циљ овог пројекта је упознавање са начином коришћења потенциометра, радом аналогних улаза и читање вредности са сензора (у овом случају улогу сензора има потенциометар). Теоријско објашњење дато је на почетку видеo туторијала, док у наставку се може видети како практично изгледа када напон који контролишемо потенциометром читамо са аналогног улаза Ардуина, и како ту вредност напона користимо за контролу јачине светлости диоде.
Прочитај више »Принцип рада аналогних улаза Арудинa 
Приликом коришћења микроконтролера, када пин који користимо као улаз није подешен на „HIGH“ или „LOW“ стање, већ његово стање „плута“ између ове две вредности кажемо да се налази у стању високе импедансе. Ово је стање које свакако желимо да избегнемо јер доводи до неправилности (непредвидивости) у раду и зато уводимо појам попут „pull-up“ и „pull-down“ отпорника. Ово нису посебне врсте отпорника, већ отпорници који нам омогућавају да задржимо жељено стање логичког кола без обзира на услове. Ардуино пин је везан преко овог отпорника на константну вредност и то на +5V напајања или на GND (масу). У првом случају ради се о „pull-up“, док у другом говоримо о „pull-down“ отпорнику.
Прочитај више »Појам „pull-up“ и „pull-down“ отпорника 
Током свог повременог дистро-скакања имао сам прилику да после дуго времена користим Федору са новим Гномом верзије 40. Фино скоцкан оперативни систем, са одличном подршком. Често га називају тест полигоном за Ред Хет, што је и тачно. Представљали су га у заједници са великим одушевљењем, па рекох себи нек иде живот и тако се нашла Федора на мојој машини.
Прочитај више »Федора 34 + Гном 40 и зашто је не користити