Ретроспектива и нови манифест

Добро дошли свима вама који сте одвојили мало времена да прочитате овај текст и који ћете се враћати да читате оно што будем писао! Након нешто више од 10 година, решио сам да поново почнем са писањем и повратим блог. Укратко, мој пут као блогера је започео на Блогеру, да бих убрзо прешао на самостални домен. То је потрајало око 3 године, да бих се мало сморио и изгубио интересовање за писањем.

У време мог почетка бављења блогом/вима Бор беше један од најјачих градова у Србији по броју активних блогера, данас знам да Гага (Моје Грне) и даље води успешну причу. Бане (Кишобран блог) поуздано знам да пише, издао је недавно две књиге, али је блог неактиван (замолио бих га да се врати 🙂 ). Миф, ПХП рок звезда Бора, успешно живи и ради у Нишу. ДедаБор, мора да буде у овом списку! Панки, стари панкер! И данас волим да чујем или прочитам неку од његових песама или прича. Бор Град Инфо је израстао у информативни портал. Морам да признам хвата ме нека сета док пишем управо ове редове.

Неки кажу да су блогови изгубили на значају, могу делимично да се сложим да јесте тако. Далеко су популарније друштвене мреже, влогови, твитови… Али блог као такав и даље има значајно место, бар можда мени као олдтајмеру у дигиталном свету.

Вратио сам се и делимично писаћу о ономе што волим, ГНУ/Линуксу и Слободном софтверу као таквом. Зашто? Сматрам да Слободни софтвер није на месту на ком би требало да буде. Тако пуно нуди, а тако мало тражи. Из мог окружења свако ко је пробао Линукс, није се више враћао за власнички софтвер (можда ако му буде баш досадно). Са друге стране, верујем у моћ заједнице, у дељење, заједнички развој и напредак. Цитираћу једног мог доброг пријатеља: „Не видим никакво задовољство у томе да ја једем кавијар, а ти да гладујеш! Мени је задовољство да сви будемо срећни и да делимо то што имамо!“ Мислим да је ово у неку руку лепа илустрација шта заједница треба да буде. Ако успем неког да наведем да проба слободу у свету софтвера, сматраћу да је та мисија успела! 🙂

Други разлог повратка је што одувек волим програмирање, први редови су ми били у КуБејзику (QBasic) на, сада већ музејском примерку, i386-ци са радним тактом од 33 MHz и непуних 4MB РАМ меморије. Мислим да још увек имам модул РАМ-а у некој кутији 🙂 Промпт беше моје прво окружење са ДОС оперативним системом… Да не гњавим превише развојим путем, али сада ћу се задржати на развоју за Веб и пратеће технологије и наравно писати о томе. Веб никад није био интересантније место за забаву и учење!

Једна релативно нова а интересантна област којом ћу се бавити је област Интернет Ствари (енг. Internet Of Things – IoT). Ова област представља спој електронике и програмирања и омогућује да се створе занимљиве играчке које ће бити од користи у свакодневном животу.

Поред техничке и професионалне стране, блогу ћу дати и личну димензију. Техничке текстове допуњаваће искуства која прате коришћење или развој нечега на чему будем радио. Немојте се изненадити ако током времена објавим неку песму! 🙂 Никад се не зна када и каква инспирација да закуца на врата.

Писаћу на два језика – енглеском и српском. Наравно, као што се већ види, у писању ћу користити ћирилицу. Ћирилица је савршеније писмо (ово су речи лингвиста) – а наше; користим је свакодневно и нема разлога да и на блог не пресликам ту философију.

Променио сам нека своја схватања, што својом вољом, што саветима других и то после дуго времена, морам да признам. Сада, у дигиталном свету трагам за својим местом под Сунцем и парчетом Слободе, као и код Слободног софтвера – Слобода је битна! Превише времена сам пробавио на местима која ми нису пријала и радио послове који ме нису испуњавали и зато сада настављам да следим своју страст!