Настављам причу о Линуксу, у ствари о АрчЛинуксу да будем прецизнији. Већ сам поменуо да је то дистрибуција за ентузијасте и свакако за оне са мало више искуства. Кад поменем искуство, подразумева се добро познавање рада у конзоли, структуре директоријума, партиционисања, у ствари целокупног Линукс еко-система. У овом тексту писаћу о скрипти која омогућава лакшу инсталацију АрчЛинукса. Зове се Арчфи и представља ТУИ инсталер.
Уопштено о АрчЛинуксу и инсталацији
Када преузмете ИСО датотеку са инсталацијом АрчЛинукса, приметићете да је вишеструко мања по величини у односу на друге дистрибуције. То је из разлога што не садржи графички инсталер, не долази са гомилом преинсталираног софтвера, попут графичког окружења и слично. По бутовању диска добијате само промпт одакле креће целокупна забава. Подешава се распоред тастатуре, партиционише диск, довлаче пакети основног система. Ово је само скраћена листа ствари које требате урадити, детаљније ћете видети на вики страницама које су јако јако темељне.
Арчфи скипта – ТУИ инсталер
ТУИ је скраћено од Коринснички Интерфејс у Терминалу (енг. Terminal User Interface). Овој скрипти ће се највише обрадовати они који желе да пробају АрчЛинукс, али се нису усуђивали до сад због самог поступка инсталације. Сада постоји (мада је ово постојало и раније) начин да на релативно једноставан начин инсталирате и подесите АрчЛинукс из конзоле а да не морате да куцате силне команде и пролазите кроз подразумевани (болан) процес.
Након бутовања ИСОа, добијате промпт. Преузимате скрипту командом која ће бити саставни део овог текста, наравно оставићу и линк ка ГитХаб страници. Никад се не зна, можда ће и мени затребати подсетник 🙂 Након тога покреће се скипта и започиње процес инсталације.
Утисци о Арчфи скрипти
Испробао сам читав поступак и мој утисак је да ова скрипта злата вреди. Већ сам поменуо да мање искусним корисницима олакшава процес инсталације, а сада ћу додати да олакшава и искусним корисницима попут мене. У неколико наврата се дешавало да једноставно превидим неки корак инсталације, мислећи да знам целокупан поступак на памет (претерана самоувереност и није добра ствар), па завршим са непотпуним и нефункционалним системом.
Сад када је могућност грешке сведена на минимум, прешао сам корак по корак целокупан процес. Подесио све што се и иначе ради, довукао пакете које увек инсталирам. У ствари, Арчфи ми је омогућио да у старту довучем пакете за које бих тек касније схватио да су ми потребни, током свакодневног коришћења. Тако да након инсталације овом скриптом добијате потпун систем, као и код било које друге дистрибуције. Нпр. говорим о пакетима који су потребни за штампач, за повезивање мобилног телефона, мрежно дељење, итд.
Након инсталације основног система, покреће се друга скрипта која омогућава одабир графичког окружења и одређених корисничких апликација. Још једно велико олакшање и велики плус за Арчфи инсталер. До сада сам имао записано шта сам све инсталирао, а сад само из листе означим шта желим и само сачекам да се све то довуче и инсталира. Више времена да уживам у кафи 🙂
Пошто се све ради са привилегијама рут корисника, Арчфи предвиђа и додавање корисничких налога, које ћете касније користити код пријављивања на систем, додавање у судоерс датотеку итд.
Завршна реч о Арчфи скрипти
Изнео сам део утисака које сам имао, користио сам је неколико дана пре него да напишем текст, али мислим да сам основно покрио. У кратким црама многоструко олакшава и скраћује процес инсталације, смањује вероватноћу појаве грешака и ово је сасвим довољно да истакне вредност и предност Арчфи скрипте у односу на класични метод инсталације. Зато извол‘те и пробајте!
Остао сам дужан још да оставим команде којом се отпочиње поступак:
curl -L archfi.sf.net/archfi > archfi
или:
curl -L matmoul.github.io/archfi > archfi
прва команда је препоручена и остаје да се покрене скрипта:
sh archfi
Напреднија варијанта постоји и предвиђа да уз Арчфи покренете и сопствену скрипту која ће преузети и инсталирати пакете које ви сами желите:
sh archfi -cpl {URL of your custom package list}